Evo šta su komšije Šefika Ibrahimovića rekle o Zlatanu u Hambar Mahali kod Bijeljine;
– Šefik je imao silnu želju da Zlatan igra za BiH. U nekoliko navrata je zvao bivše čelnike NSBiH, ali oni nisu pokazali sluha. Bilo je to krajem devedesetih godina. Tada je Zlatan, kao mlad i super talentiran igrač još uvjek mogao birati između BiH i Švedske. Šefik nikad nije otkrio ime „stručnjaka“ iz NSBiH koji je rekao „Ima u Bosni takvih koliko hoćeš“… Na dresu švedskog asa jedno je vrijeme pisalo Zlatan, a već nekoliko godinama piše Ibrahimović. Krv nije voda. Možda jednog dana Zlatan zaigra u BiH. Makar u Hambar Mahali, rodnom mjestu Šefika Ibrahimovića.
– Molim vas djeco ako ćete šta pisati, pišite samo lijepo. Jer to zaslužuju Šefik i Zlatan. Nemoj da bi šta ružno napisali. O njima se i nema šta ružno reći. Meni nisu nikakav rod, ali jesmo bili komšije. Ja mogu pričati samo najbolje o Šefiku i Zlatanu.
– Šefik šalje mojoj djeci, mojim unučadima, odjeću, dresove, pakete… I meni pošalje šta treba. Ne tražim, ali on se sjeti. Tako je i kada treba učiti tevhid njegovim roditeljima. Kada dođemo u džamiju, naš hodža kaže sad ćemo proučiti za Šefikove babu i majku, za Zlatnovog dedu i nenu. Da ti je samo čuti kako mi molimo za Zlatana, za Šefika. Posebno za Zlatana.
– Molim sine kad god igra Zlatan. Ja ne mogu gledati kad igra, pa izlazim stalno. Strah me da ga neko ne udari. Plaho me zaboli kad vidim one doktore kad ulete u teren da pomognu Zlatanu. Ja učim i molim za zdravlje Zlatanu. To je zlatno dijete, jer su takvi Ibrahimovići.
